U poslednjih nekoliko decenija se pridaje izuzetan značaj zdravom energetskom unosu. Kvalitet, kvantitet i oblik unete hrane treba da odgovore metaboličkim zahtevima organizma koji je izložen teškim fizičkim i psihičkim naprezanjima kakvo je prisutno u današnjem „brzom“ savremenom načinu življenja.

Naučnim metodama (istraživanja iz oblasti fiziologije, biohemije, medicine sporta) proučava se specifična uloga i sudbina svih nutrienata u metaboličkim procesima, iz čega bi trebalo da sledi adekvatan odnos unete hrane( kvantifikacija) i eventualna suplementacija pojedinim nutrientima.

Osnovni principi i pravila na kojima se zasniva ishrana zdravih ljudi istovremeno se mogu primeniti kada se analizira i planira ishrana sportista.
Kod sedentarnih osoba dnevne potrebe za energijom kreću se od 2000 do 2800 kcal, dok kod sportista te potrebe su mnogo veće i dostižu vrednosti od 9000 kcal dnevno, pa čak i 12000 kcal profesionalni biciklisti.

U spoljašnjoj sredini postoje različiti oblici energije, ali u humanim ćelijama energija unete hrane, sastavljena iz ugljenih hidrata, masti i proteina, mora biti konvertovana u oblike koji su jedino upotrebljivi (ATP) adenozin-trifosfat.
Energija mišićne aktivnosti zasniva se na razgradnji i obnavljanju ATP-a, i postoji tri metabolička procesa tokom kojih dolazi do stvaranja ATP-a: 1. fosfagenski  2. glikolitički(laktacidni)  3. aerobni(oksidativni) energetski sistem.

1 kcal = 4 kj
1 l O2 = 5 kcal
1 g ugljenih hidrata = 4 kcal
1 g proteina = 4 kcal
1 g masti = 9 kcal
1 g alkohola = 7 kcal

skinite nutritivnu tablicu ovde