Hiperbarična medicina se zasniva na jednom leku: čistom kiseoniku koji se udiše pod pritiskom većim od atmosferskog, u specijalnim uređajima - hiperbaričnim komorama

Kiseonik je neophodan za odvijanje svih životnih procesa; osnovna je supstanca života. Bez hrane čovek može da preživi 30 do 40 dana, bez vode 3 do 4 dana, a bez kiseonika samo 3 do 4 minuta!

Uzrok ili posledica najvećeg broja bolesti je smanjenje ili prestanak transporta kiseonika do ćelija kao krajnjih korisnika i sledstvena patnja ćelije, tkiva, organa i organizma u celini (hipoksija ili anoksija). Blagovremena primena kiseonika sprečava ostećenje ćelije i organizam u celini izazvanog nedostatkom kiseonika i dovodi do izlečenja, regeneracije i potpunog oporavka organizma ako je oštećenje već nastalo.

Kada je otkrivena hiperbarična komora

Terapijsko dejstvo kiseonika poznato je od njegovog otkrivanja oko 1750. godine. Od tada je korišćen više nego bilo koji terapijski supstrat poznat čoveku. Primenjivan u svim bolnicama sveta pomoću katetera, kiseoničkog šatora, maski, injekcija, inkubatora, lokalnih aplikacija, a samo u specijalizovanim institucijama u posebnim uređajima, hiperbaričnim komorama.

Šta sve leči

Dekompresiona bolest, gasna embolija, gasna gangrena, trovanje ugljen-monoksidom, moždani i srčani infarkt nakon akutne faze, opekotine, bolesti arterija i vena: arterioskleroza, Rejnoova i Burgerova bolest, tromboembolije, venski ulkusi, angina pektoris, vaskulitisi kod autoimunih bolesti, migrene i druge glavobolje, vaskularna impotencija i vaskularni sterilitet, šećerna bolest i komplikacije šećerne bolesti (oštećenje krvnih sudova, gangrene i ishemije, oštećenje vida, oštećenje bubrega), akutna psorijaza, arterijski i venski ulkusi, želudačni i duodenalni ulkusi, ulcerozni i pseudomembranozni kolitisi, virusni, toksični i infektivni hepatitisi, ciroza jetre, reumatoidni artritis, bronhijalna astma, multipla skleroza, sindromi kranijalnih nerava, skleroderma, staračka demencija i Parkinsonov sindrom, akutna gluvoća, Menijeov sindrom i vrtoglavice vaskularnog porekla, herpes simpleks i zoster, akutna ishemija retine i retinalni arteritis

Sindrom večne mladosti

Kiseonik koriste i osobe koje nemaju zdravstvene probleme, već pate od sindroma „večite mladosti”. Kiseonik omogućava lakšu oksidaciju hranljivih materija do energije, naučno je objašnjenje ovog procesa. Ako nema ovog važnog elementa, ćelija umire. Najčešći uzroci koji sprečavaju normalan transport kiseonika su bolesti krvnih sudova i funkcije ćelije u celini.

Centralni terapijski problem u osnovi mnogih obolenja, povreda i trovanja jeste hipoksija (smanjen parcijalni pritisak kiseonika u tkivima) ili anoksija (potpuni nedostatak kiseonika u tkivima). Borba protiv hipoksije jeste borba za život ili smrt ćelije, tkiva i organizma u celini.

Gde sve primena kiseonika ima svoj pozitivan uticaj:

•  difuzno povećava količinu kiseonika u tkivima na račun fizički rastvorenog kiseonika u plazmi i tako otklanja ili ublažava hipoksiju čime smanjuje zapaljensku reakciju tkiva.
•  poboljšava cirkulaciju krvi, smanjuje viskoznost plazme, povećava elastičnost membrane eritrocita, smanjuje agregabilnost trombocita i leukocita i ubrzava neokapilarizaciju. 
•  povećava odbrambene sposobnosti organizma, povećava fagocitnu sposobnost leukocita, ima direktno baktericidno i bakteriostatsko delovanje na anaerobne i mikroaerofilne bakterije.
•  ima brz i snažan antiedematozan učinak (smanjenje otoka) jer izaziva vazokonstrikciju (manji dotok, lakša drenaža) i dovodi do brzog oporavka vezivnih interendotelnih kompleksa u krvnim sudovima.
•  omogućava zarastanje sporozarastajućih rana. Intermitentnom korekcijom hipoksije, ubrzava produkciju fibroblasta, oporavlja razvoj kolagena, razvija novu potku tkiva i sprečava stvaranje ožiljnog tkiva.
•  ubrzava regeneraciju nervnog tkiva, skraćuje vreme provođenja nervnog impulsa, poboljšava mentalne funkcije, ima antispastičko dejstvo i najbolje je terapijsko sredstvo za smanjenje edema mozga.
•  usporava proces starenja, ima antikancerogeno i izvanredno antistres dejstvo, efikasno podiže nivo antioksidativne zaštite organizma povećavajući produkciju superoksid dismutaze, katalaze i peroksidaze (zaštitinih antioksidativnih enzima), čime smanjuje spontanu mutaciju hromozoma za 3 do 4 puta.
•  ima imunomodulirajući efekat  (imunostimulišući ili imunodepresivni efekat).
•  uvodi sve sistemske funkcije organizma u ravnotežu (homeostaza).